Зборник Народног музеја-Ниш, број 13-14 из 2005. године, посвећен је Кости Ст. Павловићу, првом начелнику Ниша ослобођеног од Турака. Ево дела текста аутора Доброслава - Бојка Ст. Павловића који нас уводи у 1878:

,,Управна служба је одувек била везана за честе премештаје. Уочи Српско–турског рата 1876, Павловић је одређен да у Параћину припреми боравиште за кнеза Милана, па је наименован за управника Кнежевог двора. По свршетку рата враћа се у Крагујевац и по ослобођењу Књажевца, за време другог Српско–турског рата 1877. постављен је за Окружног начелника у том месту. Почетком наредне – 1878. године постаје први Управник града Ниша, а одмах затим и начелник Нишког округа.

Доста је брзо напредовао и одликовао се као добар полицијско-управни чиновник. Био је народни човек, живе, веселе, али и мало преке и веома строге нарави, цењен од својих претпостављених и вољен као врло правичан, како од народа на селу, тако и међу грађанима по варошима. Убрзо по постављењу за Управитеља вароши Ниша 1878. године, Коста Ст. Павловић објављује:

НАРЕДБА.

У интересу реда, сигурности личне имовине, потписани управитељ вароши Ниша, нашао је за потребно да изда следећу наредбу:

1. Механе, кафане, ашчинице, и сва јавна места, могу бити отворене и у њима гости седети само до 9 сах. у вече.

2. Механџије који примају путнике на преноћиште, морају имати по једну намештену собу; а намештај да се састоји из: три кревета, а сваки кревет да има: сламњачу, душек, јорган, два јастука. Тако исто и једну засебну собу са општим креветом за нијмање пет лица. А тај општи кревет мора бити застрт асурама, покровцима или поњавама, и јастуцима. У свакој пак соби мора имати: огледало, чешаљ, пешкир, леген и ибрик.

3. Механџије и кафеџије морају судове и постељне ствари и сва одељења своје зграде, а тако и шталу, авлију и проходе у најчистијем стању одржавати.

4. Пред сваком механом, кафаном, ашчиницом, апотеком и т.д, господари морају чим први мрак наступи, упалити фењер, и ови морају бити осветљени до зоре. На раскрсницама пак и иначе гди се види да је од потребе, то ће чинити општинска власт.

5. После добоша, нико несме без фењера ићи по вароши.

6. Механџије несмеду никога путника примати на преноћиште, који неби имао путну уредну исправу, но морају сваког таквог путника одма пријавити властима.

7. Свака вика, ларма, било на улицама, у кафанама или механама и у ашчиницама, како дању тако и ноћу забрањује се.

8. Како у вароши тако и околини, нико несме ни дању ни ноћу да избаци пушку, ван случаја опште опасности, као што је пожар и т.д, но и у том случају, само онај кога се та опасност тиче, па и тада несме пушка бити напуњена оловом.

9. Сваки је дужан своје авлије и простор испред своје зграде два пута недељно да почисти и то четвртком и недељом, или увече кад мрак наступи, или изјутра пре зоре, и сво ђубре и нечистоћу у Нишаву да избаци, али нипошто да на обалу реке не баца.

10. Мејанџије, кафеџије, лебари, мумџије, касапи и т.д, сваки мора имати у довољној количини за продају оно, што по природи своје радње имати мора, а како она, тако и остали, који ма шта за јело и пиће продавали буду, морају се придржавати прописне таксе.

11. Нико несме јексичном мером шта продавати или текућем новцу вредност побијати.

12. Измишљање или распростирање онеспокојавајућих гласова, као и преношење речи, строго се забрањује.

13. Куће и осталу имовину становника мухамеданске вероисповеди, који су напустили ову варош, нико несме заузимати, нити кварити. А нико несме воћа разна - т.ј. дрва родна или иначе по баштама, виноградима и т.д. кварити, сећи или у опште утамањивати.

14. Недељним и празничним данима, несмеду се дућани отворени држати и у њима пазарити. Само у механама, кафанама, ашчиницама, дуванџиницама и берберницама могу се у пола држати врата отворена и пазарити, али за време богослужења никако. Од овога ограничења изузимају се апотеке, које морају у свако време отворене бити.

15. Тежачки послови и уопште ма каква радња, у дане празничне и недељне, забрањује се, ван случаја, кад би ко морао велику штету претрпети, н. пр. ако би било пожара, водо-плава или иначе каквих елементарних случајева.

16. Прошња пред црквом и иначе, са свим се забрањује.

17. Нико не сме хулити ничији начин слављења бога, или псовати оно што је свето по вери ма које вероисповести.

18. Све женске које се по јавним местима, као кафанама, механама и т. д. налазе, имају се одма уклонити из тијех места, и сваки механџија, кафеџија и т. д. који женске под ма каквим видом држи, биће лично одговоран, ако се код њега ма каква женска нађе, за коју према доказаној потреби, неби имао овлашћење писмено, од подписаног управитеља. А тако ће и исте женске бити одговорне.

Ко год противно овој наредби поступи, ако је лице војенога реда, преда ће се на осуду војеној власти, а ако је грађанског реда, позвано ће бити на одговор, и казниће се новчано, од 8 до 150 динара, или затвором од 3 до 30 дана, наравно, према величини учињене кривице.

Издајући ову наредбу, у интересу личне и имовне безбедности свију оних, који стално у Нишу живе, или се по своме послу ма колико овде задржавали буду, - управитељ вароши Ниша, нада се, да ће свесно грађанство Нишко, без разлике којој народности или вери принадлежи, допринети од своје стране, да се иста наредба од сваког поштује, и тако да се подписаноме управитељу код млогих других пречих дужности у овоме по сво српство озбиљноме времену, одузме та непријатност да по сили дате му власти, морадне послужити се у противноме случају и другим мерама, које ће за нарушиоце ове наредбе далеко осетније бити.

№ 354. 21.фебруара 1878 год. У Нишу.

Управитељ вароши Ниша, КОСТА СТ. ПАВЛОВИЋ