проф. др арх. Доброслав-Бојко Ст. Павловић
конзерватор – виши саветник
одликован Орденом Св. Саве I реда
Својим богатим духом објединио
си у себи многе тешко спојиве дарове и подвиге.
Као матурант Друге мушке, освојио си првенство
београдског подсавеза у прсном пливању. Тридесет
шесте певао си Марсељезу са Обилићем у твом
родном Паризу, појао на литургији у Хиландару.
Био си прва виолина у оркестрима Хумористичког
позоришта и Абрашевића. Први си доктор архитектуре
у Србији. Повео си пешице, својим дугим кораком,
конзерваторе по Балкану. Народно градитељство
добило је свој пуни смисао а његова заштита
оваплоћена је кроз ICOMOS који си покренуо.Уживали
су ђаци на туризму, пленио си на твом француском
публику у Поатјеу и Лозани. На Теразијској
чесми храбрио си младе студенте. Поново си
нам приближио тајне Сирмијума и прочитао Трајанову
таблу. Спојио си слова на Газиместану, мудро
их вративши кроз прозоре Бајракли џамије.
Дечански камен је под твојом руком опет послао
светлост кроз бифоре Љубостиње и Велућа. Смедерево,
Рача, Врање, Топола и Тешњар, Лазаревац, Сјеница,
Пале, Кливленд и Златар – какав разнолики
низ нераскидиво повезан. Трајно си пером и
апаратом овековечио многе вредне људске творевине
а филмом записао цркве брвнаре и
сво духовно и културно благо Срба у Хрватској
непосредно пре трагичних страданија. Цео господски
свет увео си под шиндру твоје Покајнице. Као
ретко ведар, млад и неуморан ипак си до јуче
нестварно био најстарији ђак Друге мушке и
бас Обилића и становник твоје Јевремове. Вратио
си нам је из неминовног заборава необичном
књигом као казивањима о људима и догађајима
иза свих њених кућних бројева, као улицу наших
предака кроз мисију вечних сусрета. Истрајно
и господски, чувајући свој Дом Павловића на
Зереку, испратио си на броју 39 чак 12 тужних
промена имена своје исте земље. А наш неуништиви
баштенски дрен сада поје нови породични аманет.
Заиста си добротом славио своје име, Доброславе-Бојко,
слава ти!