|
Носи име господара Јеврема
Обреновића, (1790-1856) кнеза
и намесника, генерал-мајора, старешине
Шабачке нахије, команданта вароши
Београда, председника Државног совјета,
једног од најобразованијих људи свога
времена, брата кнеза Милоша.
Мноштво својеврсних споменика, културно
научних институција, значајних породичних
кућа и историјских личности, од Доситеја,
Вука, Мокрањца, Пашића до Ђуре Јакшића,
разасутих од Калемегдана до Скадарлије,
дали су овој улици изразито духовну
вредност.
Ови лепи и снажни историјски трагови
својевремено су утицали да овај „породични
сокак" 1928. добије посебно признање
- први је асфалтиран на Дорћолу. Преостали
знаци бурне прошлости истрајно покушавају
да осмишљено пруже довољну инспирацију
данашњим помодарским и агресивним
изразима а и да утичу на одговорне
да промене бригу о заштити амбијенталног
наслеђа. Заузврат, 2007. завршило
се само „чудно" и неоправдано
поплочавање целог краја битно му променивши
карактер.
Називи Јевремове кроз
историју
(1848-1904)
Младенова (од
1848) – по Младену Миловановићу
– од Лицеја до Чукур чесме у Добрачиној.
Ивкова (1872–1896)
по Ивку Прокићу, од Цара Уроша
до Вишњићеве.
Пљакина – по
војводи Пљакићу.
Кутулин сокак
– по Јовану Кутули – уз Лицеј.
Старошколска,
уз Лицеј.
Косачина улица,
уз Музеј
Јеврема Обреновића,
или
Јефремова (1872–1896), од
Вишњићеве до Позоришне (данашње Француске).
Везира Соколовића (1896–1904).
|
Јеврем Обреновић
Господар
Јевремова од 1904. до данас,
од Калемегдана до Скадарлије.
 |
